Izrazito efikasan odgovor na molbe beskućnika ili drugih prosjaka koji od nas svakodnevno zahtevaju po koji dinar za osnovne potrebe. U nedostatku para, koje fale ne samo njima već i nama, odgovaramo im kako nemamo ništa od materijalne vrednosti kod sebe nabrajajući glavne razloge naše nemaštine, mešajući u tu priču politiku, male plate, nezaposlenost i sve privredne sektore ne bi li skinuli sliku škrte osobe sa sebe.
-Dajte gospođo neki dinar, živa ti deca i muž i svekrva....
-Jao, mani me svekrve, molim te...
-Dajte makar sto dinara....
-Sto? Jao, daj mi da ti dam... Pa mene kad bi okren'o naglavačke ne bi istres'o ni papirne maramice, a kamoli sto dinara....
-Ali bar pedeset...
-Ma jel vidiš bre kak'a sam ja... Mogla bi' tu sesti s tobom da prosimo zajedno, veruj mi... Plata kasni, šefa boli uvo, a ja trpim... Nego, da se mi oprostimo ko ljudi, od mene nećeš imati velike koristi...
