Daj ono što se traži.

Констатација која стоји као контратежа оном познатом питању ,,Зашто свакаква срања доспевају у јавност/медије/насловнице,а квалитет се занемарује?''
Једноставно,у различитим временима различита је и потражња. А познато је да кад се јединка уклопи у неку масу,аутоматски се његова мерила прилагођавају тренутним законима понуде и потражње. Ако се у некој деценији тараба прогласи стандардом који треба да се прати,појединац мора да глорификује тарабу на све начине како не би испао хејтер/папак/секташ итд. Нема везе што је цвет квалитетнији од тарабе-тараба је та која влада и по којој је смишљен кодекс понашања и владања у друштву.
Парадокс настаје онда када они који се највише буне против предмета масовног обожавања скупљају присталице како би нешто друго уздигли до нивоа тотема око којег ритуално трчкају присталице опозиције. Нису ни свесни да их само пар корака дели да и они постану маса против које су се тако здушно борили. Све се претвара у антимејнстрим позерај и губи смисао. До јуче смо ишли на ветрењаче,а сада смо постали гори од њих.