Daj pušku

Данас.
-Комшо, може ли пумпа на зајам, моја се опет покварила?
-Може наравно ено ти је у шупи, само је врати до вечерас треба ми.
-Ма немаш фрке! Хвала.

Сутра.
-Комшо, ево пумпе, него..
-Шта се десило?
-Видиш како је мало накриво?Ех, ма то се деца заиграла па је oставила на сред дворишта. Нисам је видео па сам је прегазио кад сам утеривао кола у гаражу. Нема љутње?
-Јок бре, деца су то. То је само глупа пумпа.(коњу, што је дајеш деци да се играју!)

Овакве комшије су као пиране. Кад осете крв тј твоју добру вољу и одсуство љутње кидишу док те не разбуцају к'о циганче наполитанку. Ствар је у томе што се слична ствар понављала данима,недељама и месецима.
Jедном је у питању био миксер, други пут бушилица коју си добио од кума на поклон, нов апарат за варење и слично. Шафове, шрафцигере и чекиће више и не бројиш.
А онда је ти је једног дана вратио преполовљену моторку. Притисак је скочио на 300 са 200 а слепоочница је заиграла Ужичко. Ни сам не знаш ко те је зауставио да га од беса задавиш са два прста. Можда жена, а можда и страх да те не због тога први пут приведу са 42. Срамота је.
Прошло је месец дана. Узео си нова кола а ни сам не знаш како. Штедео си за њих задње две године, одвајао себи од уста, прескакао доручак на послу а вечерао црно испод ноктију. Клинци нису ишли на екскурзије. Шта ћеш, таква тура. Продао си неке њиве да попуниш рупе, јес' да је то дедовина али нова кола поштеним радом друкчије купити нећеш. Не у Србији. До сад си имао два рођена сина а сад си усвојио и трећег. Зове се Голф 5 и боја му је металик црна. Не даш га ником. Леп је, лепши од жене ал' тићу.
Онда чујеш добро познат глас.

-Комшо мој добри и поштени, једини на свету! Слушај, искрсло ми је нешто хитно, нећеш ми веровати, требају ми твоја кол...
-Жено, дај пушку!