Rečenica od koje se mnogima diže kosa na glavi,što zbog straha jer im knjiga vata prašinu, što zbog toga što je rečenica toliko smorila.
Uvek se može čuti posle ispričane lekcije,ili na početku novog časa.
Naravno,skoro nikad nema Dobrovoljaca,a kad se taj neko pojavi onda ga svi gledaju tokom celog odgovaranja i takođe dižu ruku kad on nešto ne zna,da bi se videlo kako oni u stvari (bar nešto) znaju.
-Profesor(ka)- Da nastavimo sa prošlog časa...I tako je Persija pala pod vlast Aleksandra Velikog i od tada im se gubi svaki trag kao narodu u bliskoistočnim spisima,eto,to bi bilo to...(seda za katedru,otvara dnevnik)...Dakle, ima li Dobrovoljaca ?
-Učenici - (...)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
haha , ovo je super :) tako kod mene svaki cas ... xD + + +
Kod svakoga,tnx ! xD
Uh kod mene je bilo svega 2 nastavnika, koji su posle lekcije odmah pitali i kod njih je uvek bila pomama da taj čas odgovaraš, jer ako is sad slušao 30min, odgovaraš, dobiješ ocenu, moći češ da spavaš narednih 10 časova kod njih...
Ovo je kod historičara uvijek +
Uvek i svuda xD