Na imaginarnoj stazi ukrštenih potencijala i ambicija doći blizu postavljenih granica. U očima posmatrača uspeti, nadjebati prosek i vidljive norme. Zaslužiti naklon. A subjektivno opet samo saznati da ne postoji statični tron, provalija na kraju ravne ploče, već samo nova i nova sizifovanja. :Nije greška, igrica se ipak ne može preći, nema kraja!:
- Bogami, naš kolega Marko baš daleko dogurao, postao ugledni hirurg, zamenik direktora, uskoro će i...
- Šta kurac dogurao, da l' je nekad k'o čovek popio pivo s ortacima, sve neka žurba, obaveze, jebem ti ja takve uspehe!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Gledaj nas gde smo u odnosu na vas, a vi stalno kukate... Dokle ste bre vi dogurali i opet se samo nešto žacate?!
- Ma čoveče, ti izgleda ne kapiraš... akcije mi padaju!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Samo treba da slušaš mene i daleko ćeš dogurati!
- Ne mogu ti reći koliko sam srećan što imam tako pametnog drugara.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Oćeš da idemo na predavanje Nika, evo sad prvi put dolazi u Nišu.
- Koji Nik? Sloter?
- Ne lupaj! Vujičić, znaš onaj lik, motivacioni govornik, čovek našeg porekla. Rođen sa hendikepom, ali pokazao kako borbom i upornošću može daleko da se dogura.
- Jao, da. Znaš, sad kad razmislim, celog života sam maštao da odem na neko takvo predavanje.
- E pa super onda, srediću nam karte preko cimerke...
- Važi, a ja ću da ponesem inhalatore u slučaju da se zacenimo od smeha...
- Debilu!
