Prvi u mesecu označava dan kada se prima plata. Pošto samo udisanje vazduha svakog meseca košta više nego pola prosečne srpske plate (komunalije, telefoni i sl.) dovodi do toga da je prosečan srpski čovek izmislio ovu izreku jer su poslednjih par dana pred primanje plate do zla Boga krvavi.
Nekim racionalnim razmišljanjem bi došli do zaključka da je ovo zamena za izreku "tako blizu, a tako daleko", ali baš nasuprot tome ova izreka se koristi za nešto što nam je isuviše daleko, skoro nedostižno.
Sin: Ćale ja položio vožnju iz prve!
Ćale: E sine alal ti vera! Evo ti i nek ti je sa srećom! Samo da znaš gorivo plaćaš sam!
Sin: Daješ mi svog stojadina? A ćale namazan si ti, sad možeš sebi da pazariš nova kola a da te keva ne smara! Taman možemo ponekad da se izmenjamo da skoknem do Beograda. Bili prekjuče Mare i Pajke, uzeše komša Ciletovu mečku! Rekoše da se proveli za sve pare, kažu lepojke same prilaze!
Ćale: Ma kakva nova kola, šta te spopade? Moja prva kola vozim i dan danas, a da ne bi pokojnog deda Mileta ni to danas ne bih vozio. Ja reko da podelim sa sinkom ono što imam, a ti tako. Nova kola, slušaj ti barabu! Imaš sreće što deda Mile nije više sa nama inače bi nas streljao oboicu! Mene ludog što ti uopšte dade te ključeve u ruke, a tebe tako nezahvalnog!
Sin: Daj ćale nemoj srat! Kako si mislio da delimo kola kad svakog radnog dana ideš za Beograd na poso, a petkom i subotom večer sa onim tvojim džiberima za Šabac u kavanu i vraćaš se tek u cik zore!
Ćale: E moj ti, ja u kola nisam seo sve do dvajespete a ti jado nemaš ni dvajes, a već si poznat u svim seoskim kavanama! Da si mrdno tom guzicom i zaradio za makar jedno pivo koje si popio sad bi znao da ceniš ono što imaš. E moj sinko ima ti još da guliš do svojih kola, a od Mercedesa si daleko k'o prvi u mesecu!
