Daljinogled

Војвода Алвир: Поштовани гледаоци, добродошли у још једну епизоду емисије САТ. Као што сте могли да видите у прошлонедељној епизоди, застали смо у гостионици код Димчета пошто смо елиминисали банду бугарских разбојника. Још једном вас пре поласка на пут саветујемо да кренете добро наоружани и да проверите копита на своме коњу. Подсећамо вас, налазимо се на два дана доооброг јахања од Скопља на цести за Солун.
(рекламе)
Војвода Алвир: Укључили смо се на цесту и настављамо лаганим касом напред. Као што можете видети, прљави кметови су сад нашли да раде пут кад сам ја пошао на одмор, а нису то могли да раде лепо као Грци на пролеће, нема, Грчка је систем, лепо народ наш лепи и добри каже: жени се и Немицом ако баш мораш, али пас и коњче, мора бити Цариградско. Препоручује се да не обраћате пажњу и да их једноставно прегазите.
(приказ јахања с музиком)
Војвода Алвир: На половини трећег дана наилазимо на црну тачку, дакле отворите четворе очи. Синко, дедер ми лук и стрелу овамо.
Момир: Ево тата.
(војвода циља и погађа путника на укрштању)
Војвода Алвир: Тако се то ради. Дакле, пошто сте решили ову опасну раскрсницу настављамо право.
(музика)
Војвода Алвир: С леве стране видите гостионицу код Романоса, упозоравамо гледеоце да не свраћају унутра, не само да је Романос Цинцар, него се можете и сетити прошлог лета господњег да смо се овде зауставили да пробамо гирос и завршили сви повраћајући иза оног џбуна. Запамтите, Цинцару и Дубровчану се никад не може веровати, али Дубровчан бар има град па му можете повремено јебати кеву, а Цинцар запали на Проклетије па га ви јурцајте после. С десне стране на по часа касније наилазимо на извор, ту ћемо стати да се мало окрепимо и разгледамо околину. Дакле као што и сами можете видети, већ се осети дах мора... Па немој тамо да окрећеш камеру, ко ће још да гледа људе набијене на кол...тако брате. Дакле природа добра, бичарке и нису нешто, али на бичарке ћемо да мислимо на Сент Димитр Беју, што би рекли Германи.
Момир: Тачно тато, таман ћемо да нахватамо тамо неке добре Гркиње хехе
Војвода Алвир: Мрш тамо ђубре једно мало, мени си Гркињу нашо у кућу да доводиш, је л' те то она моја Стана тако научила, а? Па сад ћу да ти јебем
(скида каиш)
Војвода Алвир: Гледаоци, враћамо се ускоро после нешто економско пропагандног програма
(рекламе)
Војвода Алвир: Полако се приближавамо српско-грчкој граници, и као што видите, поред ове тврђаве је последње место где можете напојити коња и променити му копита пред даљи пут. Уколико не волите фета сир, овде је права прилика да се наједете праве домаће басе пред пут у Грчку.
(музика)
Војвода Алвир: Као што видите, поштовани гледаоци, границу прелазимо без проблема као последицу тога што је краљ Милутин прошле године добрано јебао кеву Грцима, па се још крију под камењем тамо горе на оној планини.
(опет јебена музика, Каизене мењај овај систем линковања да не морам да алт-шифтујем нон-стоп, позз)
Војвода Алвир: Овде ћемо данас стати, ако сутра пожуримо, стићи ћемо до Солуна навече. ДЕ ЈЕ ОВДЕ ГАЗДА ОД ТАВЕРНЕ? Момире, шта мислиш како се онај с брковима зове, мени делује као Јоргос. ЈОРГОС!
Јоргос: Не?!
Војвода Алвир: Не? Па јел се тако гости дочекују јебем ли ти Метеоре, сад ћеш ти мени видети свог бога! (извлачи сабљу)
Момир: Поштовани гледаоци, то би било то за данас, сутра настављамо наше путешествије, останите уз Први канал.
(краљ Драгутин гаси направу)
Краљ Драгутин: Овај даљиноглед је јебено срање, мого сам сто ствари да одрадим за овај пешчани сат уместо да гледам лудог Алвира како се трипује да је кул као тепчија Мемед.