
Екстаза, кажу. Кулминација задовољства помешаног са срећом, блаженством, ликовањем. Ма, јебена нирвана. Сврш моменат. Аха. Мало морген. Чекао је тај дан пуне две године. Није подносио да види смех, срећу на туђим лицима. Скривао се сваки пут иза дрвета или у пасаж кад их уочи, у пролазу се није јављао кучки. Бројао је дане. Чекао, стрпљиво. ,,Време лечи све,'' понављали су му. Тако је и заборавио. А онда муња -- њеног љубљеног видео је са другом. Знао је. Дошло је, напокон, његово време! Али, нешто није било у реду. Чудно се осећао. Дан победе је ту, и шта сад?
Јебем ти живот кад не може човек ни туђој несрећи да се радује.
Дан када су Немци схватили да ће брже ићи отварањем банака.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.