
Екстаза, кажу. Кулминација задовољства помешаног са срећом, блаженством, ликовањем. Ма, јебена нирвана. Сврш моменат. Аха. Мало морген. Чекао је тај дан пуне две године. Није подносио да види смех, срећу на туђим лицима. Скривао се сваки пут иза дрвета или у пасаж кад их уочи, у пролазу се није јављао кучки. Бројао је дане. Чекао, стрпљиво. ,,Време лечи све,'' понављали су му. Тако је и заборавио. А онда муња -- њеног љубљеног видео је са другом. Знао је. Дошло је, напокон, његово време! Али, нешто није било у реду. Чудно се осећао. Дан победе је ту, и шта сад?
Јебем ти живот кад не може човек ни туђој несрећи да се радује.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Не иде то тако.
http://www.youtube.com/watch?v=arcFx6QRCvE
Доктор Протић лечи душу.