Poprilično dosadno, mizerno, puno ograničenja, pravila, zabrana, stereotipa i predrasuda.
Ljudi žele da žive sve bržim životom zato što žele da im ne bude dosadno, a ne shvataju da ta brzina čini život dosadnim, zato što im ne da vremena da uživaju, samo rade i razmišljaju kako je život kratak.
Život je taman toliko dovoljan da se iživiš, osetiš, probaš, saznaš, voliš i mrziš.
Sva ova želja da večno živimo je beskorisna, nemamo ništa pametno da ponudimo ovom svetu, osim što udovoljavamo našom bolesnom željom da budemo ispred svih živih bića i svih sila, pa i prirode.
Uništili smo planetu, izbrisali biljne i životinjske vrste, ljudi su najbrojnija bića na planeti, a međusobno su u ratovima.
Umislili smo da smo važniji od drugih bića zato što možemo da razmišljamo.
Stvarno ništa nismo pametno uradili, samo smo dokazivali svoju moć nemoćnim stvorenjima i stvorili opšte rasulo.
Želja za večnim životom je glupa, imamo toliko vremena koliko nam je potrebno i treba da dostojanstveno umremo, a ne da menjamo zakone prirode. Ako budemo živeli duže nego što je to potrebno, verovatno ćemo se sami uništiti, kad budemo došli do krajnje tačke.
