Dati nekom dlanova

- Simiću!
- Izvolite, gospodine komandire?
- Ajde uđi malo u moju kancelariju. Zatvori vrata i sjedi. E tako. Vidi, Simiću... Pričao sam malo i s načelnikom i s tvojim kolegama o tebi i tvom slučaju. Ti vrlo dobro znaš kakav je posao nas policajaca, znaš i s čim se sve susrećemo u svojoj profesiji, i znaš da smo svi podložni stresu. Je li tako, Simiću?
- Tako je gos'n komandire.
- E vidiš, mi smo odlučili da ti predložimo da ipak odeš i da porazgovaraš malo s psihijatrom. Nije to sramota Simiću, znaš da na zapadu maltene svako ima svog i da je odlazak kod njega, jelte, postao sasvim normalna stvar. Osim toga, budi siguran da će ti taj razgovor pomoći da se riješiš stresa i da...
- Izvinite što vas prekidam, ali ja sam već bio jutros kod psihijatra... i mogu vam reći da je tačno sve što ste rekli, mnogo bolje se osjećam nakon razgovora s njim.
- Eto vidiš! I? Šta ti je rekao dr Janković, ako nije tajna?
- Paaa... Ispočetka je bio prilično krut i nije mnogo pričao, gos'n komandire. Ali, kad sam mu malo dao dlanova - sve mi je priznao! I da se švalera s glavnom sestrom, i da je krao medicinski materijal i lijekove, i da je uzimao mito...