Latinska varijanta naše poslovice „O mrtvima sve najlepše“. Kod nas je njena primena već simptomatična. Čim se neko o kome se pričalo izuzetno loše preseli u Nebesku Srbiju (ili umre, ako nije reč o našem čoveku, već stranjskom), odmah počinju horske slavopojke, valjda kao u znak kajanja za ono pljuvanje od ranije. Tako valjda potvrđujemo sebi i drugima da smo dobri i milostivi, jer smo ipak na kraju oprostili preminulom, ma koliko ga za života prezirali, pljuvali i proganjali.
Majkl Džekson nije bio:
- Crni dečak koji je uspeo da postane bela devojčica
- Plastični monstrum kome je otpadao nos
- Matori pedofil koji odvlači decu u svoju jazbinu
- Propali muzički dinosaurus koji živi od stare slave
On je bio:
- Kralj popa
- Neshvaćeni filantrop
- Petar Pan
- Umetnik koji je obeležio stoleće
R.I.P., Majkle, nikada te nećemo zaboraviti. Jedino, možda, kada umre Madona.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Svaka cast.:)
Bravo, "kolega" :D
sto pluseva vredno!
Napokon prava +
Valja spomenuti i kako je dočekan i leš Slobodana Miloševića.