Суперлатив од речи гмаз. Користи се за особу која је много дебела, али и поред тога, према свима се понаша надркано и свима иде на курац. Дебела гмазина увек нешто замера некоме, а никад не погледа себе.
Ђорђе: Е, људи, 'ајде играмо балфу на ливадици?
Марко: Може...
Тодор: Јао бре, нећу фудбал! Увек се поломим, а и ви сви играте као пичке, крљате се као луди.
Марко: Добро, 'ајмо онда на баскет.
Тодор: Нећу баскет! Много се уморим, а Марко и Будимир стално варају!
Будимир: Слушај бре, дебела гмазино, ако нећеш да играш не мораш. И ти си дебео, од масти и сала и спор па опет ти ништа не кењамо, а ти само нешто пребацујеш!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.