Deca

- Ала је нарасо овај мали, свака част! Ко из воде! Колко има година?
- Дванаес... Е, па знаш како, деца су све напреднија, данас брже расту, погле га колики је он...
- Машала!
- ...а и сви су му вршњаци такви. Ми толики нисмо били.
- Ако, ако, на млађима свет остаје, да могу боље да повуку, ха-ха-ха-ха...
- Оће, богами, и то боље од нас! Гледам ове девојчице његових година, то се све већ задевојчило, напупеле, не би рекао да су млађе од двадес!
- Јес, јес, вала баш! И ови момчићи, бре, људи комплетни, то не знаш ни кад је браду срања обријало! Аааа, брже расту, нема ту...
- Ал' да видиш неки дан, поквари ми се компјутер, крчи, каже ми комшија, саће мој син да ти види то, он шеснаес година, отвори, зачепрка, затвори, ко нов!
- Па да бре! Модерно доба, а дете, то ти је сунђер један, све упијају, ма све знају!
- Него шта. Да су нам живи и здрави па једног дана да нас наследе, овај мој, Боже здравља, само нека настави овако и ја сам срећан...
- Еј, Обрадовићу, пријатељу, идем ја, морам да журим, а дај Боже, да ти је овај Младен жив и здрав и паметан, па једном и државу да води!