
Најпрецењенији део човечанства.
- Ала је нарасо овај мали, свака част! Ко из воде! Колко има година?
- Дванаес... Е, па знаш како, деца су све напреднија, данас брже расту, погле га колики је он...
- Машала!
- ...а и сви су му вршњаци такви. Ми толики нисмо били.
- Ако, ако, на млађима свет остаје, да могу боље да повуку, ха-ха-ха-ха...
- Оће, богами, и то боље од нас! Гледам ове девојчице његових година, то се све већ задевојчило, напупеле, не би рекао да су млађе од двадес!
- Јес, јес, вала баш! И ови момчићи, бре, људи комплетни, то не знаш ни кад је браду срања обријало! Аааа, брже расту, нема ту...
- Ал' да видиш неки дан, поквари ми се компјутер, крчи, каже ми комшија, саће мој син да ти види то, он шеснаес година, отвори, зачепрка, затвори, ко нов!
- Па да бре! Модерно доба, а дете, то ти је сунђер један, све упијају, ма све знају!
- Него шта. Да су нам живи и здрави па једног дана да нас наследе, овај мој, Боже здравља, само нека настави овако и ја сам срећан...
- Еј, Обрадовићу, пријатељу, идем ја, морам да журим, а дај Боже, да ти је овај Младен жив и здрав и паметан, па једном и државу да води!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bravo
Odličmo. Samo ne znam šta je to brada sranje, možda ona prva?
Управо та!