Nešto najljigavije i svakako najogavnije što treći ljudi mogu tražiti od dece roditelja kojima se raspada brak.
Ko da situacija već nije dovoljno posrana samom činjenicom da deca ne svojom krivicom ispaštaju zbog poremećenih odnosa svojih roditelja, koji se u 99,6% slučajeva ne mogu popraviti, još se pronađe tu neki pametnjaković koji urgira na decu da "ne daju da se rastura porodica". Uglavnom je reč o nekom od deda i baba, tj. ćaletu ili kevi nekog od roditelja.
Jednostavno, ne mogu da shvate da se razbijena vaza ne može tretirati lepkom.
Deda: Je li sine, kako si mi? Kako Marko i ti prolazite kroz sve ovo?
Unuk: Guramo, deda, preživećemo...
Deda: Ja ih iskreno ne razumem. Porodicu da rasture...
Unuk: ...
Deda: A je li, sine, da te ja nešto pitam: da li bi ti onako kao prvenac mogao da klekneš pred roditelje i zamoliš ih da se izljube i izmire?
Unuk: ... A!?
Deda: Pa da se porodica ne rastura. Evo, sutra će navratiti i kum, on je stari prijatelj, šteta bi bilo i da to strada zbog jednog malog nesporazuma.
Unuk: Deda, šta je tebi?
Deda: Pa mislim, šta će reći svet...
Unuk: Šta kaže da kaže, Mare i ja ne možemo više da trpimo svađu po ceo dan, i tako već godinu dana. Daj da se to već jednom završi!
