Surova spoznaja početka kraja detinjstva svakog klinca i klinceze.
Tata tata, a gde živi Deda Mraz?
Tata tata, a šta će tebi Deda Mrazovo odelo u ormanu?
Tata tata, jel to znači da se Deda Mraz spušta go kroz dimnjak?
Tata tata, a kako mu nije zima onda gore na krovu?
Tata tata, zašto Rudolf ima crven nos?
Tata tata, a kako irvasi lete?
Tata tata, jel su i oni goli?
Tata tata, a zašto Deda Mraz liči na kuma Batu?
Tata tata, što Deda Mrazu smrdi iz usta na pivo?
Tata tata, a što prošle godine nije bilo Deda Mraza, onda kad se kum Bata okliznuo i slomio nogu?
Реченица упућена саговорнику који се својим елементарним незнањем опште познатих ствари показао као потуни немач појма.
Толика неинформисаност у нама буди осећај емпатије, те нас наводи да му ставимо до знања и неке друге, већ предуго од њега скриване чињенице, како би могао лакше да настави кроз живот. Једна од њих је и ова.
- Баш има доста чудних речи у српском. Као да су из неког другог језика.
- Реално, толике године под Турцима морале су да оставе траг.
- Које године?
- Па све које смо провели под окупацијом.
- Не сери? Нисам знао да смо икада били са њима у рату.
- Ниси знао?! Па јеси знао да деда Мраз не постоји или ћу те сада разочарати?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.