Košarkaš koji se retko zadržavao u klubu duže od dve sezone, ali bi kod svih navijača izazvao ista osećanja, divljenje i poštovanje zbog borbenosti. Kada ga pogledaš, nisi oduševljen, igra na krilnom centru a ima jedva 200 cm. Šut spolja je imao, ali na dva meča po sezoni, kad ga počne sere. Kad krene na ulaz moliš se da se ne saplete. Ali bar njegovi saigrači nisu morali da se brinu kad dodje do sranja jer bi uvek bio prvi u guzvi. Medjutim kad pogledaš malo bolje visok 200 cm, a ima skoro 10 skokova po utakmici, nije sve u visini, na ulaz se sapliće ali ga ne maši, a sezonu završi sa 30 % za tri poena, što i nije tako loše za krilnog centra. Sve u svemu, bio je to igrač koji je uspevao da smiri dugajlije od 220, zicere nije mašio, a što se tiče požrtvovanja, nije žalio sebe, a protivnike još manje.
