Slika i prilika svakog drugog penzionera, dok u farbari davi prodavca za boju koja se proizvodila pre 50 godina u bivšoj SFRJ, a sada je "ma nije moguće" nema.
Deka: aaaah,eeeeeh, jooooj, jel sinko, jel imaš ti onu leskovačku boju za štokove?
Trgovac: Koju deko? Nikad čuo za tako nešto. Da li ste raspoloženi da probate ovu xxxxx, kvalitetna je.
Deka: E sinko, ja se farbanjem bavim 40 i kusur godina, nemoj ti da mi pričaš šta valja. Ja hoću baš onu.
Trgovac: (u mislima Štilovkom dedi seče glavu) Žao mi je gospodine, nemamo ništa za vas.
Ja imam pametan komentar, ali setiću ga se sutra, jer jutro je pametnije od večeri....hrrrrr...:)
Posle Škota Vilija, najjači lik. Scena za medalju: drži deda govor Lisi i Bartu, drži, drži, i u pola priče zaspi, počne da hrče, scena traje 5-10 sekundi, a onda se naglo probudi i vikne: "I want some pancakes!!!"
+
During the war... : ) +