Proces u kojem su se tradicionalne kulturne forme same uništile usled pojave superiornijih sredstava za uspostavljanje kontrole nad prirodom, koja su omogućila i učinila nužnim nastanak superiornih kulturnih konstrukcija. Razlikujemo aktivnu fazu raspadanja, koja se odlikuje praktičnim demontiranjem starih superstruktura – i koja se okončala oko 1930. – i fazu ponavljanja, koja još traje. Zastoj do kojeg je došlo tokom tranzicije iz stanja raspadanja u period izgradnje novih konstrukcija, uslovljen je zastojem u revolucionarnoj likvidaciji kapitalizma.
