Prisustvovao sam rođenju izraza. Desilo se to sinoć, u praznoj Knez Mihajlovoj, u 3 sata uveče. Avetinjsko svetlo i odjeci koje smo pravili ortak Nadrkani golub i ja bili su nam jedini svedoci. Oni i neke pijane budale, na primer 100 metara iza nas.
Neću mnogo daviti sa pričom, pošto ni sam nisam siguran kakvoj upotrebi bi mogao koristiti ovaj izraz. Cenim da bi se mogao upotrebiti za čoveka koji deli pravdu kao bombone, kavgadžiju, najboljeg prijatelja svih budala, kojima uvek legne dobra, neobavezna šamarčina.
Mi smo to upotrebili u čistoj zajebanciji.
Znate onu situaciju, šetate se i odjednom čujete povike nekih pijanih mamlaza jedno 100 metara iza vas...
I odjednom, poželite da se zajebavate.Nadrkani_golub: Jel on to meni?
Otaku: Pusti ga batice, pijan je.
Ng: More jel on to meni? Sad ću da mu...
I počne da kobajagi besno kidiše na imaginarnog protivnika ispred sebe, dok ga ja kobajagi držim da ne sahrani tog imaginarnog protivnika...Otaku: Pusti bre, pusti, mir! Nemoj da robijaš zbog budale!
Nadrkani golub: E, ti si mi svedok, da nisi bio tu, sad bi leteli šamari!
Otaku: Prijatelju, ti deliš šamare ko... ko... hmm...
Nadrkani golub: Ko drolja picajzle?
Otaku:... Jel ti ne smeta da te citiram na Vukajliji?
Nadrkani golub: Naravno da mi ne smeta matori!
Otaku: Baš bi bilo do jaja da se primi kao sleng!
Nadrkani golub: Misliš da će se primiti?
Otaku: Ma jok, nismo mi dovoljno kul da se primi... Mada, ono, nikad se ne zna...
