Deo kafića ili restorana koji je od dela za pušače odvojen nevidljivim, nematerijalnim, super-nepropustljivim zidom (kako nikome ne bi smetao i predstavlja vrhunac gradjevinske nauke), koji savršeno štiti nepušače od duvanskog dima brojnih pušača, koji sede samo nekoliko metara ili manje od njih.
I tako drugar i ja odemo u kafić, sednemo za sto, naručimo dva piva i taman da zapalimo po cigaretu, kad skoči konobar, kao da smo bombe povadili. Kaže da nažalost ne možemo tu da pušimo, jer je to deo za nepušače. Mi, naravno, fini momci, kulturni, odmah se izvinismo i pitamo da nas preusmeri do dela za pušače, a on nam lik pokaza na sto tik do nas. Gledam ja naš sto, gledam taj pored i pitam se da l' nas ovaj zajebava, da l' sam ja lud, šta li je i shvatim da ne zajebava (da li sam lud još nisam utvrdio, javiću). I sednemo mi za taj sto, zapalimo po cigaretu, onaj naš dim, naravno, preplavi sve stolove u okolini, a meni neeeprijatno, zadimih onaj deo za nepušače, pa gledam da l' ja to ne znam da pušim i kakve su mi ovo cigarete, kad zadimiše i ovaj sto pored. Ali ne mari, sve dok ti je cigareta u delu za nepušače sve je ok i po zakonu, dim ne noraš da držiš u svom delu, samo cigaretu.
