Дан када те мрзи да устанеш из кревета, да једеш, да се обучеш. Остајеш цео целцати дан у кревету, приморан да гледаш досадне филмове јер на тв-у авај, нема ништа паметније (наравно уколико не рачунате Недељно поподне Лее Киш) . Сам си, коса у никад горем стању, у пиџами, ролетне спуштене, неко куца на врата и звони упорно, али се правиш да си изашао негде. На крају уживаш максимално у свом сјају и просто размишљаш шта би се десило када би те неко сада угледао (на добро не би изашло).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.