Ustaneš, sve te boli jer spavaš na sranju od dušeka, umiješ se, opereš zube, skuvaš kafu baciš pogled na fejsbuk, uzimaš mobilni i ideš u wc ali opet ne možeš da kenjaš pa odustaješ i oblačiš se za posao, jedva preživiš gužvu u prevozu i opet kasniš, sedneš za komp gde radiš 4 sata pa pauza za ručak pola sata i opet jedeš buđavi sendvič iz pekare prekoputa, vraćaš se za komp i radiš još tri ipo sata, taman kreneš kući kad te zaustavi šef da mu još nešto završiš pa opet ostaješ duže, odlaziš kući sav izgužvan i sa podočnjacima, usput pokisneš i popizdiš jer jedine cipele za jesen koje imaš propuštaju vodu i sada su ti noge mokre, pljušti kao iz kabla pa su ti nogavice mokre do kolena, izlaziš iz prevoza sa mislima o davanju otkaza, imaš čitav scenario u glavi, teatralni odlazak napaćenog pravednika, ali nemaš izbora a ni muda i to znaš i sam i samo sebi priznaješ dok drugima lažeš da si supersrećan u toj firmi, stižeš kući, u sandučetu gomila računa, opomene pred isključenje, kablovska je opet poskupela, predsednik kućnog saveta traži 150 jura za popravku lifta, pitaš se koji crni lift kad mi nemamo lift, ulaziš u gajbu, skidaš se u jednom potezu, oblačiš pocepanu trenerku, noge ti smrde ali si suviše umoran i gladan da bi se sad kupao, otvaraš pivo, sedaš pred tv, pljeka koju si kupio usput se skroz ohladila i počela čudno da miriše, ali boli te dupe pivo će ubiti i miris i ukus, gledaš vesti, počinješ da se nerviraš, svima redom psuješ majku, nekom ustašku nekom komunističku, konačno ti se prisere, iskenjaš se za medalju, opereš bulju i noge i baciš se na kauč. otvoriš još jedno pivo i gledaš farmu, smeješ se "selbritijima" koji gacaju po blatu i hrane svinje, misliš se a da vidite vi malo kako je to mamu vam lopovsku što nisu kompletnu skupštinu tamo zatvorili doživotno, prebacuješ kanale, nema ništa, opet sedneš za komp, blejiš na netu, odeš na neki forum, bilo koji, nije bitno, započneš svađu sa nekim pederima, najebeš im se majke majčine i to one pederske, izbaciš sav gnev iz sebe, otvoriš još jedno pivo, pustiš neku njavu, drkaš ga zamišljajući da ti kineskinja gricka bradaje dok ti ga crnkinja blajva i stavlja prst u bulju, pokušavaš da izbegneš misao kako je prst u bulju prederski, svršiš, obrišeš se, legneš, setiš se da nisi oprao zube al jebe ti se, okreneš se na stomak i zaspiš. bale ti cure na jastuk.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ово је Чича написао, а не ти.
heheheh nije on, ja sam, on više ne piše. :)
Да се разумемо, одлична је. Али осети се Чилагер овде, фарбај ти неког другог :)
normalno da se oseća, kad mi je čovek ušao i u dušu i u um! ali skroznaskroz je moje (osim što sam od markesa ukrala foru da sve bude u jednoj rečenici) :)
Dobra. +
Influencd baj čiča. Dobra. :))
isti ja...pre braka...+