Ustaljeni hercegovački i crnogorski izraz za osobu koja stalno upada u sranja i nemirne je prirode. Deverli je obično inicijator svakog sranja koje se desi posredstvom neke grupe. Po psihi nije antisocijalna osoba ali ima naviku da radi nešto što se u društvu smatra neprikladnim i nerijetko nedozvoljenim. Leđenda kaže da su nam riječ “devar” donijeli Turci i njome označavali “nered” i/ili “nepogodu” pa od toga i “deverli” kao pridjev.
- Stari, zvala te je razredna na hitan razgovor zbog nekih prozora što sam slomio. Krsta mi slučajno se desilo. A i neke neopravdane sam nabrao, počeli su ispitivat sve predmete pa kontam bolje da odem na kavu nego da dobijem kecmana, da ne brukam familiju. A i nisam jedini bježao, bilo nas je bar pet svaki put kad nešto zakipi.
- Nije što si moj, ali si deverli kakvog nema. Kako možeš slučajno slomit prozor, domuzu jedan? A za to bježanje očigledno je da si ti inicijator svega, aj što mene sramotiš nego i tuđu đecu kvariš. Nikad na zelenu granu s tobom.
_________________________________________
A: Tebra, pa šta ti bi ono sinoć? Em što si nas sve napio onom brljom šećerušom, em što si Vučurevićevu ženu za guzove ishvato kao blesav. Jedva smo te povratili svijesti kad te Vučko krošeom slijepio tri puta. Sjećaš li se ičega?
B: Nadolazi mi polako. Nego dobih plavu kovertu da me Vučkova tuži za seksualno uznemiravanje. Ne znam šta da radim.
A: E baš si deverli. Obzirom koliko su bogati Vučurevići ne gine ti par mjeseci robije.
