Rođena je, poput Afrodite, u morskoj peni. Ona je nešto najuzvišenije što hoda kuglom zemaljskom, jer je njena misija ne da bude u daljem procesu reprodukcije i stvaranja novog čoveka, već da pokaže kakvu lepotu viša sila ume da stvori.
Od nje možeš svašta lepo očekivati, da ti se uvak nasmeje, da ustane starici u gradskom prevozu, da pomogne prosjaku, možeš od nje dobite sve, ali jedno ne - nećeš je jebati. Ma, i čak da joj se svidiš, nema vajde, jer njen je himen zamađijan i uklet za svakog, osim za momka iz poštene kuće, koji će joj mrak nebeski skinuti.
Ova devojka ne nosi miniće i suknje i ne teži bludu drugih devojaka njene generacije, ona nošnju i tradicionalne opanke nosi, a postidi se kad se priča o "onim stvarima", gde se rumeni obraz njen obasja kao tek ubrana jabuka na zubatom septembarskom suncu, jer njena čistota nadvladava svake grešne misli, koliko god one mračne bile.
Ona priča u arhaičnom aoristu, gde se kroz svaku njenu reč oseća duh starih vremena, u kojima zla nije bilo i gde je ova lepota bila temelj daljnjeg ostanka.
Ona se pali i nestaje pred našim očima, kao trenutak izgubljen u večnosti.
E, sad, jebi ga, kažu da su maljave i da se ne briju gde treba, ali bože moj, ni one nisu savršene.
