Dežurni odeljenski alkoholičar

Dakle u odeljenju to su ljudi koje se uvek povalače u zadnje klupe zbog činjenice da čas ne mogu da prate zbog mamurluka. To su likovi dobre duše i još boljeg cuga, koji su svoje prvo iskustvo sa alkoholom imali na selu sa šest godina kada su probali čuvenu staru dedinu rakiju na ubeđivanje starog ujke da je dobro za dušu, a svoje prvo kolapsiranje od alkohola negde oko dvanaeste godine kad su bili sa društvom na planini. Njihov fizički izgled je raznovrstan, ali do četrdesete svi imaju čuven crven nos kao Rudolf usled života sa dobrom kapljicom. Što se tiče žurki oni ne izdrže ni do ponoći, a da ne izbace peglu i betoniraju se debelo. Vrlo često nemaju puno sreće u ljubavi jer je za njih : "Prava ljubav samo ona na dnu čaše", a što se tiče zdravlja oni se uglavnom pridržavaju rituala umivanja rakijom, jedenja uz pivo i večeranja uz votku (mada taj ritual najčešće uspeju da razviju tek sa dovoljno alkoholičarskog iskustva). Takođe ako neko iz družine kaže da o'ladi malo sa čašicom on skače i brani se da je alkohol najzdravija stvar na svetu - a što se tiče jetre da ionako nikad nije baš sakpirao njenu funkciju, pa bolje da se reši onoga što ne razume.