... je proces koji od čoveka pravi (u stvarnom životu) neprimetnu ljusku od čoveka, koja postoji samo kao petnaest hiljada naloga u raznim igrama i sajtovima. Neki su više zaluđeni za video igre- znaju svaku malo poznatiju igru ili su internet ovisnici- na svakom malo poznatijem sajtu imaju nalog i na puno njih su radovno aktivni. Kod nekih je na žalost slučaj sa oba. Preko dana igre, preko noći net (i obrnuto). Uglavnom digimoni,tinejđeri i adolescenti na raspustu i nezapošljeni samci. Za njih se svet ograničava na jednu sobu i kupatilo, a sa "spoljašnjim svetom" su u kontaktu samo online. Naravno ova faza sve prođe kad tad i oni tad shvate šta su radili i propustili.
- (ulazi u ortakovu sobu) ajd' čoveče sa nama na basket nisi dugo izašao.
- (gledajući u monitor dok igra neku epi igru) maaa ne mogu nešto. Ne da mi se. Neki drugi put.
(kasnije)
- (zove ga na telefon) ej! Dođi do trga. Došao Tarzanov brat pa će nas voditi u neki klub. Kaže biće pičaka. Dugo nisi ništa, a nisam ni ja.
- Bih ja, al muka mi je jako. Pojeo sam neku salamuru otvorenu pre pitaj kurca koliko dana.
- Ma jedi bre govna.
- (prekida telefon i nastavlja da piše defku, pritom izdahnuvši u stilu "nije meni lako, možda sam se zajebao") ufffff.
(te večeri)
- (opet preko mobilnoga) slušaj bre! Ovo ti je zadnja prilika. Znaš bre koliko ovde ima pičaka.I to sve izgledaju kao radodajke. Ima i za tebe i za mene. Dolazi!
- Rekao sam ti da mi je muka! (prekida i psuje zato što ga je neko levi-desni roknuo u canteru).
+