Reč mogu oslušnuti, izgovoriti, uživati u svetu druženja i razgovora. Ali da li joj mogu verovati? Topla reč leči usamljenost. Ona simboliše nečije prisustvo, predstavlja osobu pored mene. Ali kada utihne da li me čini sigurnim? Zašto je reč ponekad prazna? Ne volim puka obećanja. Isto tako ne volim da slušam o pričama koje se nikada nisu desile. Ne verujem lažima. A ono što razlikuje laž od istine jeste delo. Jedno delo je moćnije nego bezbrojano mnogo reči. Nakon dela reči nisu potrebne, jer dela govore sama za sebe. Samo se ona mogu računati, samo ona skupa grade poverenje. Verujem u osobu koja govori delima. Verujem u sve što sam nekada zaista uradio. Sva moja dela predstavljaju vrednost i samo ona čine me jačim, iskusnijim. Učinjeno delo uliva sigurnost pred neizvesnu budućnost. Novi izazovi uvek predstoje. Ja ne želim samo pričati o njima. Reči su tada najmanje važne i ne donose pobedu. Na izazove ja hoću da odgovorim delom.
Reč mogu oslušnuti... Ali da li mogu videti, dodirnuti, osetiti reč? Mogu, ali samo ako je od dela satkana.
X: Je li a koje je tvoje zanimanje?
Y: Zanimanje? Mikrofon u ruci, faca po struci! Maaaaćori...
X: A Dimitrije?
Z: E, on je po zanimanju delotvorac. Diplomirani.
