Raspoznajući simbol zabagrelih "bio bi' jebač, ali nemam čime" Rumenaka dok nude usluge omuvavanja nekoj Slađi u promajnom magacinu trgovine mešovite robe u Donjim Rčminama.
Malko je zajebano kada se nekom čudnom migracijom takav primerak nađe tebi na putu normalnog bivstvovanja. Mrak.
No, ni fenseraj najjadniji ne kaska daleko iza po jadnosti u ovoj sferi diskriminacije, samo je to daleko jadnije od najjadnijeh da bih ga kitio nekim poređenjima i metaforama.
Pristojan mladić: "Dobar dan, hteo bih da kup..."
Rumenko: "Čekaj malo, polako, stići ćeš... Deder, lepotice, šta tebi treba, kako da ti pomognem?"
Slađa: "Joj, hvala ti, komšo, ne znam kud ću zglavom, jurim celo pre podne, a tako bih sela i popila kafu, spala sam s nogu!
Daj mi po' kile celera, dvesta grama belog mesa, tri kisele vode, pet piva,
dva hleba, jedan beli,
jedan crni,
dve kocke za supu...
...
...
...
jednog Apua Nahasapimapetalona i dve sijalice od po 100 vati."
Rumenko: "Je l' treba još šta, komšinice? I da - da upakujem sve u po dve kese, znaš da su ove slabe?"
Slađa: "Može, može, komšo! E, da - plavi Orbit."
Rumenko: "Bogamu, komšinka, šuknem ti kurčinu, bojim se da nećeš moći sve ovo sama da poneseš do kuće! Evo, ja ću da ti pomognem!" :mig-mig:
Slađa: "Joj, komšo, srce si, ne znam šta bih bez tebe!"Rumenko lepi na prodavnicu "stižem za 15 min" i zaključava radnju a Pristojan mladić ostaje bez vekne hleba, ali s planovima sadističkog iživljavanja u podrumu nad ćerkom dotičnog.
