
У нормалним државама, ђеца су ђеца. Дијете је свуда дијете, љуља се на љуљашкама, плаче кад му испадне сладолед, загорчава живот родитељима због једног киндер јајета, буди вас у сред ноћи.. Ал' у доброј старој Црној Гори да би дијете могло да буде дијете постоји један предуслов, наиме мора да има киту. Да, одлично сте чули, мора да има старо добро њихало страве које нам од давнина пружа могућност да пишамо стојећи, узмемо даљински кад 'оћемо, не бринемо за наследство ако имамо само рођену сестру, жени прстом покажемо пут ка кухињи и оно најважније њиме да осјеменимо исту. У Црној Гори је дијете дијете, само ако има курицу, футрола не долази у обзир.
- Ђе си човјече? Миленијум прође а ми се не виђосмо.
-А ево буразеру, отишао да студирам у Београду , нисам се ни враћао.
- Паметно, паметно, тако ће и мој син ако Бог да.Него , кад смо код фамилије, какво је код тебе бројно стање ?
- А Рајку знаш, то ми је жена. Живимо заједно тринаес' година, имамо двије ћерке и четворо ђеце.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ZENO, RODI MI DJECU, I PAR CERKI DA MI PERU NOGE I GACE! lolek
++
И ПИВО ДА МИ ДОНОСУ