Đevada

Šta s' to čuje u maloj faveli?
Da l' je gvoždže, ili neki Romtal?
Nit' je gvoždže, niti neki Romtal,
več je svadba Đevadine čere!
Sve trubaći, gudaći, jebaći,
Sam' se čeka mladoženja Amar.
A Đevada oplakuje čeru.
Suze roni, k'o Montana Toni,
pa govori svojoj vernoj čeri:
Oj Behrija, moja verna čero!
Mlogu si mi bila od pomoči,
ne znam da l' ču, ja bez tebe moči.
Bud' mi dobra, sa Amarom marom,
Il ču reči da te tuče s' karom.
Odgovara Behrija đevojka:
Hvala majko na svem' što mi želiš,
Nemoj plakat' dodži se veseliš.
S' Amarom dobra ču ja biti,
Vaš rekord čemo oboriti.
Utom stiže, na Maxu Amare.
Demir ga u zagrljaj dočeka.
Pol' ga ljubi, pol' ga podmićuje,
Sve od sreče, kol'ke biti neče.
Uze Amar i pare i mladu,
Pa upreg'o svoga vernog Maxu.
Otidoše večoj faveli.
Krače svadbe Romi ne vidoše,
Svi kučama, svojim otidoše.
Samo Enver i Demir u kladžu,
Da gledaju Brazila i Ardžu.
A Đevada ostade plakati.