Ovo je, naime, poznato svima. To su one tatine kćerkice koje se oblače van grada, one iste djevojčice koje kupuju samo najnoviju robu, jer, ne daj Bože, može neko da ih baci u isti kavez sa malograđanima. Ali to nisu tigrice i mačkice, ne. One su školovane. One čitaju sastojke na kremama za lice.
Rječnik im je prepun fensi izraza pokupljenih na raskošnim kič skupovima koji se organizuju u velebnim vilama. Njihova meta je muškarčić sa završenim fakultetom koji fura dobro zaoštrenu grafitnu olovku, dok mačo muškarac u dobro utegnutom luksuznom automobilu mora da posjeduje i kurtoazan rječnik kako bi im se približio. Ona svoju vrsnicu licitira visoko, jer zna da nije samo pametna i bogata, nego je i zgodna.
Samo što djevojčice odavno nisu više djevojčice, jer iskustvo, da ne kažem kurčina, izvire iz njihovih očiju.
- Pogledaj samo Moniku... Ogazio bi' je k'o grahorasti horoz kokoši u kocu.
- Pa idi startaj je, šta čekaš?
- Sti lud? Ona je jedna od onih kojima miriše koža.
- Pa i tebi bi mirisala da se nekad okupaš, jebo te mati u tvorić!
