Легендарни древни сладоледи. Оба направљана од шлаг пене, са неком бледуњавом чоколадом или јагодом.
Ђоле је био као нека кловновска глава, са жваком наместо носа. Таман дођеш до половине сладоледа кад мораш да поједеш жваку, и онда лижеш и жваћеш симултано, што се у почетку чини немогуће, али се убрзо стекне једна веома корисна вештина.
А Стопи - у облику табана. Прво посисаш прстиће, а пошто се брзо топи, онда мораш да гураш цео табан у уста, не би ли га темељно облизао. Ако имате фут фетиш, можда то вуче корене одатле.
Ипак, таманили смо их све у шеснаес' и нико се није жалио.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
"Drevni" !!!
AHHAHAHAHAHAHAAAHAHAHHAHAHAHHHAAHAHA
+++
PRAVDA ZA FETIŠA!
Ај дајте линк оне дефке де је објашњен настанак Стопија и онај што је измислио фут фетишар.
А Руменко? ЛОЛЗ.
Ђолета се не сећам али сам стопија таманио сваки други дан.
После ми се развиле неке склоности ка одређеним женским деловима тела :)