Fiktivan lik. Čovek koji te nikada nije izneverio. Ortak koji je tu za odjeb budala. Priča se i da stvarno postoji, ali ga niko nikad nije video, niti iko zna gde živi. Brat je od ujaka Milojka Kineza i prvi komšija Sime Sline. Sam pomen njegovog imena predstavlja završetak bilo kakvog razgovora.
Primer 1:
Mare: Čujem da večeras ima dobra svirka u centru, neki lokalni bendovi, mogli bismo otići i pokupiti neke klinke, da se malo osevapimo?
Coa: Ma, nema ništa od toga, najavili kišu, a znam neke likove koji će svirati, ljudi su goli raspad.
Bora: Daj, druže, nemoj da si smor! Odemo, malo se zezamo, napijemo se i bude nam fino!
Coa: Ma važi, evo samo da javim i Đuri Špucigeru...
Primer 2:
Sin: Ćale, trebaće mi kinta za nekih pola sata, idem na pivo. Hoćeš stići kući do tad? Gde si?
Ćale: Evo me kod Đure Špucigera, ne znam kad ću stići, traži od keve.
-Keva je otišla kod Milke, stigla joj ona rođaka iz Turkmenistana... A gde si ti?
-Rekao sam ti. Kod Đure Špucigera.
-Pa ko je to?
-Eto, k'o da pričam švedski... Pa Đura Špuciger, brat Milojka Kineza. Kako ne znaš?!
-OK, nebitno. 'ajde ćao.
Ćale nakon razgovora, trijumfalno: "Mene si našao da pelješiš, k'o da ne znam da si juče uzeo pola babine penzije da joj kupiš lekove, a doneo joj samo kutiju bensedina i nakljukao je da se ne žali... Đubre malo lopovsko!"
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.