Jedan od načina da se žališ na zakasnele obroke, poučeni da nekadašnji čobani nisu smeli kući svojima na oči da izađu ako im fali i jedno jagnje, koje se slučajno zagubilo dok su ih čuvali po brdima. Svejedno radio kod privatnika kome su oči gladne i koji te ne jebe dva posto što tebi krče creva ili ako se kući, u polju uhvatiš nekog posla pa gore pomenuti kasni ili uopšte ne stiže jer ti je žena zauzeta Sulejmanom ili nekim drugim vidom zanimacije, u nadi da ta zanimacija nije komšija koji danas odmara u svom domu. Zaludan.
- Gazda, ovaj, na nogama smo od pet a sad je šest sati al posle podne ako me razumeš, nismo ni doručkovali, oće da popadamo ko snoplje, majku mu, do sad je ručao i ko je ovce pogubio u planini...
- Kad malo bolje razmislim za čuvanje ovaca i jeste! Svi komplet! Lebac ga jebo lepite šesnes kvadrata pločica letni dan do podne! Nema ništa od jela dok se posao ne završi, i onako je prošlo vreme doručka, bole vas kurac...
