Slava - omiljeni praznik u Srba, što zbog ždranja raznih vrsta mesa, mogućnosti uništavanja više litara domaće radže. Porodično okupljanje i ljubav prema bližnjima nekako uvek padne na drugo mesto. Pošto se slava često jedva ,,preživi" od ždranja i već pomenutih konzumiranja pića ,,za starije", koja u stvari svi koriste, te se kući vratiš ličeći na raspojasanu vrstu životinje koju si obilno krkao(svinju). Jedino onda ostaje pitanje zašto se mnogi sredjuju, oblače, šminkaju i češljaju kad i sami znaju u kakvom stanju će se vratiti.
Persida i Miroslav, prosečan srpski par u okolini Beograda,.
M-Persooo, ne bilo ti zapovedjeno, sad će kumovima slava. Da se kupam?
P-Obavezno, Miroslave, da kuma slučajno ne uvidi da je kuća pod hipotekom, da je Mirko(sin) bez posla, i da živimo na mojoj penziji.
M-Da se obučem?
P-Aha, uzmi ono sa 30-godišnjice sinovljeve mature.
Miroslav i Persida se spremili i na slavu otišli. Lepo se proveli, a kumovi ništa nisu posumnjali. Miroslav se napio, a Persida udebljala nekoliko kila kao što pristojnost nalaže. Sutra nikako nisu mogli da se načude zašto tobožnja ,,svečana odela" ne mogu ni najskupljim deterdžentom da se operu.
Mission accomplished.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.