Dugačak, naporan, dosadan, ponižavajuć, obavezan proces koji morate ispuniti da biste otišli iole dalje od Makedonije, Bosne ili Crne Gore. S obzirom na broj neophodnih fotokopija, uverenja, izvoda, slika i sličnih budževina u vidu papira obaveznih pojedincu, da kojim slučajem dobijemo beli šengen, automatski bi dobili i na zelenim površinama u vidu šuma. Kad skupite, ako skupite sve papire dobijate 43 procenta šanse da vam prihvate dokumentaciju i puste u drugu državu jer ste vi potencijalni majmun, lopuža, begunac, ubica, jednom rečju, kriminalac, zato što ste iz Srbije. Na kraju kad/ako dobijete vizu srećni i zadovoljni odlazite u neku divnu evropsku zemlju i jedini problem s kojim se možete susresti su polupreki, zbunjeni pogledi puni nepoverenja od strane stranaca, domaćina.
Ah, da, ne zaboravimo i taksu koju plaćate ambasadi jer su bili ljubazni da utvrde da li ste retardirani kriminalac.
