
Било која идеја које се сетимо након што у дело претходно спроведемо неку очајну идеју... Обично служи и да бисмо се извадили из проблема насталих првом идејом, или бар делимично пребацили кривицу на неког другог...
Маре: Е брате, јеси видео где Мила шанера?! Дугујем му неку кинту, па док скупим, да се мало примирим...
Сале: Нисам, што се ували у проблеме, што си позајмљивао паре?!
Маре: Ма због цупике, кад смо ишли на море, узео пар сомића... сад немам да вратим...
Сале: Е мој буздовану...гледај да скупиш паре како знаш, иначе ће те уградити у први спрат оне нове зграде, на углу...Па где ти је сад та рибица?!
Маре: Ма шутнула ме, чим смо дошли с мора...ЗНАМ! Узећу паре од Радуле дилера, па ћу већ њему некако скупити, само овог да скинем с врата...
Сале: ШКК?!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.