Superlativ nečeg baš lošeg.
Jastuk je vrlo bitan predmet kod svih nas. Neizostavni detalj svakog kreveta. Odmor bez njega ne bi bio potpun. Za jastuk ne važi ona stara, tuđe-slađe. To je vrlo privatna i lična stvar.
Spavanje na svom jastuku posle umornog i radnog dana prosto nema cenu. Jednostavno, nešto bez čega se ne može na duge staze.
Život je surov, dan ponekad previše kratak za sve obaveze, pa se vremenom naviknemo na svakakve predmete koje će u tom trenutku preuzeti njegovu ulogu. Bilo da se radi o klupi, prozoru autobusa, šanku ili nečem četvrtom nikako ne možemo porediti sa onim što nas čeka kod kuće.
Da li je kratak, četvrtast, širok, mekan ili kakav god, za nas predstavlja najudobniju stvar, naravno posle ženine sise.
I zašto se onda odreći tog užitka?!
Naravno, kao i sve i jastuk ima vek trajanja. Ne može se večno koristiti, ma koliko želeli da ga zadržimo nekad je prosto vreme za nov, tvrd, debeo, ne razrađen ali vremenom, ako je kvalitetnog materijala, može imati ulogu svog predhodnika.
- Ee, pa gde si ti, kako ti je sa novom ženom, ne hvališ se?!
- Vidi ga ovaj, kako i da se hvalim, prijatelju, ovo je zlo.
- Ih, kako sad to, govorio si da je dobra?
- Dobra kao nov jastuk.
- Au, pa nije valjda toliko loše?
- Jeste, mislim, navikne se čovek na sve, ali čeka me veliki put dotle.
- E pa sam si kriv, ko te ter'o da varaš ženu.
- Ne staj mi na muku sad. Gde si bio ranije?!
- Nemoj tako, ima ova potencijala, biće to dobro vremenom.
