Produkt snošaja težnje ka bržem izgovoru i polupismenih sirovina naše zemlje. Iako nema ničeg lošeg i neobičnog u svakodnevnom izgovoru, termin se polako pojvaljuje i u pisanoj formi kao ispravno upotrebljen, a u suštini predstavlja živi dokaz kako Srbin neguje jezik, ono što mu je, kako sam kaže, uz veru najsvetije.
SMS 1
Idemo do grada danas.
SMS 2
Dobro, ko još ide?
SMS 1
Dule i Pera. a doće i Rista možda.
