Dok ne prokrvari, to žulj nije

Š'a je bilo? Zadihao si se? Umor te stigao? Nije valjda! Šta je - salište preljeva, gravitacija te ka zemljici vuče, osećaš se kao da ćeš da otegneš papke? Možda i hoćeš, ako nastaviš da se tako pekmeziš.

Posle sto godina si pomerio svoje tromo, lenjo dupe i već kukaš kao narikača neka. Konačno si se setio da prestaneš da budeš usisvač od krvi i mesa za svakojaku 'ranu koja se nađe pred tobom i da radiš nešto korisno, a jedino što si postigao jeste da dramiš kao rasplakana čirlidersica koju je šutnuo kvoterbek na godišnjem balu. I to sve zbog jednog malog, malečnog žulja - žuljića jebenog. Stoko!

Krokodilske suze lijem zbog tvoje muke. Jede mi srce i dušu to što si u bolovima. Šonjo!

Osmogodišnja devojčica to sve može da odradi dok igra školice, a ti ne možeš. Tol'ki konj, a kao neko zakržljalo magare pred lipcanjem se vučeš. Umesto volu rep da iščupaš, njačeš i previjaš se kao neki fan "Nežnog Dalibora". Sramoto!

Dok ti žuljevi ne prokrvare znaj da se posla nisi ljudski latio, da samo zamajavaš i sebe i druge i da trošiš bogu dane. Plaćaš skupo, kamata je paprena - tu računa jednostavno nema.