Pitanje koje postavljamo kada se nađemo u situaciji da se vraćamo sa neke žurke, potrošili sve pare, ostalo nam još 200-300 kinti, a naravno po pravilu živimo na drugom kraju grada. Sve to i ne bi bilo strašno da imamo kola, ili da ima neki autobus i da nije toliko hladno. Ali nažalost nije tako.
Zaustavljamo prvi taksi, i pre nego što uđemo pitamo:
"Izvinite, dokle mogu za 200 ?"
Kad ono ko za inat ni do pola puta.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ау бокте, па колико ти носиш у дгра? Ја кад би им'о више од 200 кинти ја бих пев'о.