Kvazi poštenje običnog čoveka ovog našeg međuzemlja ispoljava se na načine koje prosečan posmatrač ne ume da pojmi i da spozna posmatranjem, nego se iskustveno, dodirom i rečima, a vala i novčanikom, mora uhvatiti u koštac sa energijom predmetne pojave koja prožme svaki foton žrtvovanog bića i kao takva mu se usadi u mozak, koja se opet posle rečima ne da objasniti, ali se makar zna šta je.
- Mamu li im jebem da im jebem! Pogrambaše sve živo! Lekari!!!! Pizda im materina, pokradoše ovaj narod!
- Stanković!!!
- Ja sam!
- Uđite!
- Evo me!
- Imam Vaše nalaze. Na operaciju možete otprilike za dva meseca!
: Vadi 100 evra na astal:
- Može li to malo ranije!
- Završićemo nešto! Ček da vidim!
- Odgovara li Vam u petak?
- Odgovara!
