Doktorka Dulitl

Ženska osoba koja obožava da vodi konverzaciju sa životinjama. Pas, mačka, hrčak, ajkula, drakula, delfin, nindža kornjača... Apsolutno nevažno koja je životinja u pitanju. Ubeđena je da razume sve i da oseća njihovu patnju i bol, kao i radost i polet. Svaki njihov pokret i zvuk shvata kao znak da pokušavaju nešto važno da joj kažu, što kod nje izaziva euforiju zato što su baš Nju izabrali da joj saopšte poverljive životinjske informacije.

Kao mala mnogo je volela basne, Mikijev zabavnik, Album sa životinjama i crtaće sa istim, dok je u leksikon upisivala Vuka Bojovića kao svoju omiljenu poznatu ličnost. Svog kućnog ljubimca (najčešće psa, ali ukoliko je matora i bez igde ikoga, onda su u pitanju mačke, i to par komada) neguje kao dete, redovno razgovara sa njim, kupa ga, šiša, spava sa njim, šeta, upoznaje sa svim svojim prijateljim, hvaleći ga kako je, Bože, on tako jedno lepo, pametno i umiljato stvorenje kakvog niko nema. Želja joj je da, poput Anđeline Džoli, usvoji još par njih sa drugih kontinenata i tako stvori svoju multinacionalnu porodicu. Još samo kad bi našla Breda koji će da finansira svu tu hranu, da trpi dlake po krevetu, jastuku, u supi, na sarmi...
Koji će mirno da sedi i da se smeška kad mu baš za vreme finala Lige šampiona pas odluči da se istovari na nogu, dok mačka, koja je u teranju, bude držala solistički koncert prekidajući umilni glas Ace Stojanovića direktno sa Vemblija. Ajde, to i nije neka šteta, ali psu se ne može oprostiti.
Naravno, moraće, pošto duboko u sebi zna da ipak psa više voli nego njega i da ako pas dobije po glavi, on nećeš dobiti u krevet, što će njega mnogo više pogoditi nego psa jedan običan volejčić.