Dolazak Gospoda na zemlju

Leto. Mesec juli. Dan treći. Godina sedamdeset peta. Mladć od dvadeset i nešto leta vraća se svome rodnom selu, iz koga se ne tako davno otisnuo u beli svet, ne bi li postigao nešto po čemu bi ga selo pamtilo. Oduvek je maštao o tome, i eto sad ponosan, uzdignute glave hita ka rodnoj grudi noseći sa sobom čarobnu kutiju.

Selo k’o selo, svi su u nekom poslu, neko na njivi, neko se bakće oko stoke, domaćice pakuju ručak u košare i kreću na njive da nahrane svoje izgladnele muževe. Poznato lice stiže u selo, a vest jako brzo prenose seoske plotare.

Misteriozna kutija postaje glavna tema, a dom našeg junaka centar svih zbivanja. Dolazi veče, kuća postaje pretesna za sav živalj koji se okupio. Ljudi donose šamlice sa sobom, jer nisu svi te sreće da zauzmu najbolje pozicije. Kutija se jako brzo našla na prozoru zbog velike posećenosti, sve je krcato kao na Engleskom stadionu. Sve oči su uprte u kutiju, zagledaju je sa svih strana, pipanje naravno, nije dozvoljeno, mada je veliko pitanje da li bi neko bio dovoljno hrabar za takav potez.

Devetnaest i trideset o’ clock, slika se pojavljuje na ekranu, dilirijum u publici, počinje dnevnik. Neverica. Masa širom otvorenih usta i raskolačenih očiju gleda i ne veruje. Živ čovek (voditelj) izgovara: ’’ Dobro veče dragi gledaoci’’ . Hipnotisana publika odgovara u glas: ’’ DOBRO VEČE’’ .