Nazove baba sa sela - nakupila se jaja, kajmaka, sira, suvog mesa, prepečenice i ostalih domaćih proizvoda, a nema ko otići po dobrovoljni prilog - da ne jedu djeca samo salame, paštete i Frenovke... Tata na putu, mama ne smije sama do sela, dalek put, krivine, makadam, a i da ne isprlja nove cipele ala tržnica... I baba se prvi put u svojih 85 godina spremi i krene za grad! Jedva dočekala autobus, koji datira iz perioda snimanja filma "Ko to tamo peva", i nakon jednočasovnog treskanja i blažeg potresa mozga, stiže baba u grad....
Baba: Šofer, je l', bi l' vi men' mogli kaz't' đe je stanica za grad?
Vozač: Može baba, nije problem..
Baba: Znate, prvi puta sam voji, nijesam sigurna đe b' trebala izić!
Vozač: Samo ti baba sjedi iza mene, ja ću tebi reći malo prije, pa se ti pripremi!
Baba: E valja!
...nakon 45 minuta...
Baba: Šofer, je l' smo blizo?
Vozač: Eto nas za 15-20 minuta.
Baba: U jebla te pita, dede da se spremim!
...ustaje baba, grabi pletenu korpu, provjerava jaja, kajmak, sir, suvo meso i ostale namirnice, prepečenicu pod mišku - plastična flaša od Fante!, staje na prva vrata, i trkom izlazi kada se otvore, da je ne bi, ne d'o Bog, slučajno u'vat'lo za prsluk!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.