Ne znam za druge,ali kod mene je to bila vrlo česta radnja.Krivci su naravno bili roditelji,koji nisu želeli da se neko uvredi,i da mu ja kasnim na rodjendan,pa sam uvek dolazio 5 minuta pre ili tačno na početak rodjendana.Problemi su nastajali kada su slavljenici kasnili,jer su mislili da nema debila koji će raniti na rodjendan.
10:00-ajde,marko,kupuj poklon,imaš rodjendan!
-ali tek je u jedanaest,kupiću ga kad krenem!
10:15-marko,oblači se,imaš rodjendan!
-ali tek je u jedanaest!
10:30-marko,el si se obuko više!?
-obućiću se za dvadeset minuta!
-marko,ne teraj me da ponavljam,el oćeš da dete plače zato što ćeš mu ti kasniti,e kakav li si ti drugar...
-ali krećem u 10:50,stignem u 11:10,kada i sva deca!
-ne,svi pristojni dolaze na vreme,niste vi neki klošari da kasnite,oblači se!
10:40-ajde,vuci tu debelu guzicu,treba ti 20 minuta do tamo,stižeš na vreme!
-ok,idem,o bože...
----------------------------------------------------------------
10:00-izvinite gospodine,el ima ovde neki rodjendan,trebao bi da bude u 10,a ja ne vidim nikog?
-pa,slavljenik još nije ni došao,počećemo sa pripremom kad on dodje,sačekaj,šta da ti kažem kad si poranio,svi znaju da se dolazi na rodjendan malo kasnije posle početka,šta da ti radim kad ne znaš osnovne stvari...
-aaaaaaaaaaaaaaaaa!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ih, muž i ja smo tako došli na parastos. Vrteli smo se oko parcele, proveravali da nismo pogrešili i...bez veze
Bin der, dan dat. :/
+