Domaćinska proslava Badnjeg dana

Све почиње у рано јутро, кад домаћин оде да посече бадњак. Наравно, то мора бити бадњак из шуме и стога домаћин, поред секире, носи и целу флашу ракије. Да се угреје, јелте.

Док исече бадњак и донесе га кући, домаћин је већ прописно трештен. Свакако, домаћин онда схвати да је права ствар за један од највећих хришћанских празника одврнути до даске ирански мелос у домаћој обради и пљескати рукама и певати на сав глас. Све зарад прославе хришћанског празника, наравно.

То домаћину не буде довољно хришћанства, па се сети да има оружје заостало из једног од многобројних ратова деведесетих, где се ратовало за православље. Сасвим случајно, ту се нашло и мало муниције (која стотина комада - чисто да се нађе), па домаћин опали рафал у ваздух из Калашњикова да би свима показао колики је хришћанин и колико му значе Бадњи дан и Божић. Цео шаржер, дакако, неће да штеди на највећи празник!

Након тога, домаћину је срце пуно и може мирно одспавати све до дванаест сати увече, када му звони аларм да би се омрсио за Божић.