Čovek-šifonjer koji se u busu preko vas drži za šipku držeći vas time u podređenoj situaciji. Vazdušna struja koja izlazi iz njegovih nozdrva, a koja je uzgred dovoljno jaka da pokrene parobrod, vam modifikuje lokaciju razdeljka na glavi. Ne ostaje vam ništa drugo sem da budete njegova kučka dok se prevoz malo ne isprazni.
Vreo dan, u prevozu si, milion ljudi, šef te jahao ceo dan kao sekretaricu prethodne noći, dakle, uobičajena slika. Da si malo viši pa da protneš glavu kroz rukodržač i sačekaš prvi semafor - jedan cim i gotovo... Povrh svega toga iza tebe staje homo sapiens građen kao Lovćen i zipuje te uz šipku za koju se držiš. Kroz glavu ti prolazi samo:
-Gotovo...
