Petak trinaesti klasičnog popizditisa.Nijansiranje crne boje dana, još tamnijom varijantom.Korak napred na rubu ponora. Kap koja preliva čašu. Gašenje vatre benzinom. Kulminacija Marfijevog zakona...
Dopizd inače izazove neka draga osoba iz nehata, i on sam po sebi nije previše štetan po zdravlje, dok nije iskombinovan sa pređašnjim nervnim kolapsom, kao što recimo jagoda ima drugačiji ukus kada je jedete zasebno u odnosu na njen ukus kada je sa šlagom.
Nuspojave ovog fenomena su povratak vjere u postojanje Boga(Božo upucaj me), povećan afinitet prema gradilištima u težnji privlačenja letećih cigli ili blokova ka glavi, odbijanje jebenog pasulja koji jedem minimum dva puta nedeljno, jebavanje mile majke svim ostalim vozačima tokom vožnje, pogotovo taksistima, bagri neškolovanoj neiživljenoj i ženskim vozačima, koji su kurac iz kuhinje mrdale kad im je kvačilo kvantna fizika(a tek žene taksisti, pa joooj, srce da te žigne), izbjegavanje bilo koje osobe ili razgovora, jer svi 'oće da te smiruju, majke im ga smirene..
Najbrže liječenje ovakvog poremećaja je u najbližoj kafani, tri zidara, 3 vinjaka, na svakih pola sata, i k'o rukom odneseno. Ne prekidati terapiju.
